16 Sep 2021
      
  serbnova.com

Welcome to the serbonova

Home|Articles|

English
|Ћирилица| Latinica  

Topic Content

 

Forum/Discussion: Forum kategorije i teme iz svih oblaste: nauka tehnika komunikacije kultura spori priče epske pesme mitovi,analize i druge povezane kategorije.
 

Categories: Ova kategorija sadrži sve teme epske poezije kosovskog spjeva,legende i mitove naših junaka i druge teme sličnog karaktera.

Topics:
 

Зидање Скадра

Detail

Published: 12/04/2019 23:29:17

Зидање Скадра је наше народно предање ,прекосовског епског циклуса епских песама и народних предања.Оно говори о уздизању наших средњовековних великаша о њиховим делима и заветима о остваривању задатих циљева не марећи за њихову цeну.


Зидање Скадра скулптура приказује узиданy жену и краља њеног мужа са дететом.

Три брата Мрњавчевића Вукашин, Угљеша и Гојко зидају Скадар на Бојани. Међутим, за три године не могаше нити темељ подигнути, а камоли града сазидати. Оно што триста мајстора за дан озидају, то вила преко ноћи сруши. Четврте године вила им поручује да град не могу подићи док у његове темеље не узидају брата и сестру влизанце по имену Стојана Стоја. Зато краљ Вукашин шаље слугу Десимира да их нађе, али Десимир се враћа не извршивши задатак. Краљ Вукашин ипак заповеди Раду неимару да настави градњу Скадра. Оно што зидају, опет вила руши, када се поново јави да тражи да узидају једну од својих жена, која прва сутра мајсторима донесе ручак. Браћа се договоре да својим женама не говоре ништа. Вукашин и Угљеша крше заклетву и својим женама кажу да не долазе, а само Гојко не рече свој љуби. Сутрадан ред и био да ручак донесе Вукашинова жена, али пошто је знала шта је чека, жалећи се да је боли глава обраћа се Угљешиној жени. Угљешиница, рече да би радо отишла, али је боли рука, па краљицу упућује најмлађој јетрви. Гојковица се правдала да није окупала дете, нити веш опрала, али када њене јетрве прихвате да уместо ње ураде, није имала куд него пође на Бојану. Долазе два девера и одводе је да је зазидају, а она смеши, мислећи да је шале ради. Када схвата да није шала, моли их да је младу не зазидају, али они ћуте. Небично су живи и дирљиви описи њеног сусрета са мужем, његов бол за вољеном женом, њено зазидавање у темеље града, као и опис дубоког материнског бола за дететом које остаје сироче. На крају, Гојковица моли Рада неимара да јој остави отвор на грудима како би могла чедо подојити, те отвор на очима како би могла видети када јој доводе и одводе сина Јову.
Зидање Скадра
Монументални приказ мајке узидане у зид како доји своје дете.


Народна епска песма


Град градила три брата рођена, До три брата, три Мрњавчевића: Једно бјеше Вукашине краље, Друго бјеше Угљеша војвода, Треће бјеше Мрњавчевић Гојко; Град градили Скадар на Бојани, Град градили три године дана, Три године са триста мајстора; Не могаше темељ подигнути, А , Он дозива слугу Десимира: “Десимире, моје чедо драго, Досад си ми био вјерна слуга, А одсаде моје чедо драго! Хватај, сине, коње у хинтове, И понеси шест товара блага; Иди, сине, преко б’јела св’јета, Те ти тражи, сине, Стоју и Стојана, А обоје брата и сестрицу; Ја ли отми, ја л’ за благо купи, Доведи их Скадру на Бојану, Да зиђемо кули у темеља, Не би л’ нам се темељ обдржао, И не би ли саградили града.” Кад то зачу слуга Десимире, Он ухвати коње у хинтове, И понесе шест товара блага; Оде слуга преко б’јела св’јета, Оде тражит’ два слична имена: Тражи слугу Стоју и Стојана, Тражи слуга три године дана, Ал’ не нађе два слична имена, Ал’ не нађе Стоје и Стојана, Па се врну Скадру на Бојану, Даде краљу коње и хинтове, И даде му шест товара блага: Ја не нађох два слична имена, Ја не нађох Стоје и Стојана.” Кад то зачу Вукашине краљу, Он подвикну Рада неимара, Раде викну три стотин’ мајстора: Гради краље Скадар на Бојани, Краље гради, вила обаљује, – Не да вила темељ подигнути, А камоли саградити града! Па дозивље из планине вила: “Море, чу ли, Вукашине краљу, Не мучи се и не харчи блага!
Но ето сте три брата рођена, У свакога има вјерна љуба; Чија сјутра на Бојану дође И донесе мајсторима ручак, Зиђите је кули у темеља: Тако ће се темељ обдржати, Тако ћете саградити града.” Кад то зачу Вукашине краљу, Он дозива два брата рођена: “Чујете ли, моја браћо драга, Ето вила са планине виче, Није вајде што харчимо благо,
Не да вила темељ подигнути, А камоли саградити града!
Још говори са планине вила: Ев’ ми јесмо три брата рођена, У свакога има вјерна љуба; Чија сјутра на Бојану дође И донесе мајсторима ручак, Да ј’ у темељ кули узидамо: Тако ће се темељ обдржати, Тако ћемо саградити града. Но је л’, браћо, Божја вјера тврда
Да ниједан љуби не докаже, Већ на срећу да им оставимо, Која сјутра на Бојану дође?” И ту Божју вјеру зададоше Да ниједан љуби не докаже. У том их је ноћца застанула, Отидоше у бијеле дворе, Вечераше господску вечеру. Ал’ да видиш чуда великога! Краљ Вукашин вјеру погазио, Те он први својој љуби каза: “Да се чуваш, моја вјерна љубо!
Немој сјутра на Бојану доћи, Ни донијет’ ручак мајсторима, Јер ћеш своју изгубити главу,Зидаће те кули у темеља!” И Угљеша вјеру погазио, И он каза својој вјерној љуби:
“Не превар’ се вјерна моја љубо! Немој сјутра на Бојану доћи, Ни донијет’ мајсторима ручак,Јера хоћеш млада погинути, Зидаће те кули у темеља!” Млади Гојко вјеру не погази,
И он својој љуби не доказа. Кад ујутру јутро освануло, Поранише три Мрњавчевића, Отидоше на град на Бојану. Земан дође да се носи ручак, А редак је госпођи краљици. Она оде својој јетрвици, Јетрвици, љуби Угљешиној: “Чу ли мене, моја јетрвице!

Zidanje Skadra - epska narodna pesma


Народна епска песма наставак


Нешто ме је забољела глава, Тебе здравље, пребољет’ не могу; Но понеси мајсторима ручак.” Говорила љуба Угљешина: “О, јетрво, госпођо краљице! Нешто мене забољела рука, Тебе здравље, пребољет’ не могу; Већ ти збори млађој јетрвици.” Она оде млађој јетрвици: “Јетрвице, млада Гојковице! Нешто ме је забољела глава, Тебе здравље, пребољет’ не могу; Но понеси мајсторима ручак.” Ал’ говори Гојковица млада: “Чу ли, нано, госпођо краљице! Ја сам рада тебе послушати, Но ми лудо чедо некупато, А бијело платно неиспрато.” Вели њојзи госпођа краљица: “Иди”, каже, “моја јетрвице, Те однеси мајсторима ручак, Ја ћу твоје изапрати платно, А јетрва чедо окупати.” Нема шта ће Гојковица млада, Већ понесе мајсторима ручак. Кад је била на воду Бојану, Угледа је Мрњавчевић Гојко; Јунаку се срце ражалило, Жао му је љубе вијернице, Жао му је чеда у колијевци, Ђе остаде од мјесеца дана; Па од лица сузе просипаше. Угледа га танана невјеста, Кротко ходи, док до њега приђе: “Што је тебе, добри господару, Те ти рониш сузе од образа?” Ал’ говори Мрњавчевић Гојко: “Зло је моја вијернице љубо! Имао сам од злата јабуку, Па ми данас паде у Бојану, Те је жалим, прегорет’ не могу!” Не сјећа се танана невјеста,
Но бесједи своме господару: “Моли Бога ти за твоје здравље, А салићеш и бољу јабуку!” Тад јунаку грђе жао било, Па на страну одвратио главу, Не шће више ни гледати љубу; А дођоше два Мрњавчевића, Два ђевера Гојковице младе, Узеше је за бијеле руке, Поведоше у град да уграде, Подвикнуше Рада неимара, Раде викну до триста мајстора; Ал’ се смије танана невјеста, Она мисли да је шале ради. Турише је у град уграђиват’; Оборише до триста мајстора, Оборише дрвље и камење, Узидаше дори до кољена: Још се смије танана невјеста, Још се нада да је шале ради; Оборише до триста мајстора, Оборише дрвље и камење, Узидаше дори до појаса: Тад отежа дрвље и камење; Онда виђе шта је јадну нађе, Љуто писну како љута гуја, Па замоли два мила ђевера: “Не дајте ме младу и зелену!” То се моли, ал’ јој не помаже, Јер ђевери у њу и не гледе. Тад се прође срама и зазора, Паке моли свога господара: “Не дај мене, добри господару,
Да ме младу у град узидају! Но ти прати мојој старој мајци: Моја мајка има доста блага, Нек ти купи роба ил’ робињу. Те зидајте кули у темеља.” То се моли, но јој не помаже. А кад виђе танана невјеста Да јој више молба не помаже, Тад се моли Раду неимару: “Богом брате, Раде неимаре, Остави ми прозор на дојкама, Истури ми моје б’јеле дојке, Када дође, мој нејаки Јово, Када дође, да подоји дојке!” То је Раде за братство примио, Остави јој прозор на дојкама, Па јој дојке упоље истури, Када дође нејаки Јоване, Када дође, да подоји дојке. Опет тужна, Рада дозивала: “Богом брате, Раде неимаре, Остави ми прозор на очима, Да ја гледам ка бијелу двору Кад ће мене Јова доносити И ка дворy опет односити.” И то Раде за братство примио, Остави јој прозор на очима, Те да гледа ка бијелу двору Каде ће јој Јова доносити И ка двору опет односити. И тако је у град уградише, Па доносе чедо у кол’јевци, Те га доји за неђељу дана, По неђељи изгубила гласа; Ал’ ђетету онђе иде храна: Дојише га за годину дана, Како таде, тако и остаде, Да и данас онђе иде храна: Зарад’ чуда и зарад’ лијека,
Која жена не има млијека

Post by
nele
Views : 344
Answers : 1
   0
I like it

 

Post by : Zoka

24/06/19 10:30:42
Zasist jedna lepa narodna pesma,ali i mit koji moda krije istinu o nama.nažalos sada nemožemo to ptvrditi jer Skadar je u Albaniji i nemoguće je istražiti sve, jer ne postoje ni uslovi a nit mogućnost za tako nešto.
Reply to this topic
Note! Only he and the anwers related to the topic are accepted, other anwers are not related to the topic will not be accepted. ×
Your Name *
Your Answer *
| | | | | | | | | | | | | |  |

Text preview

TopicsПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА
TopicsСкривена историја Срба

Image

Video