25 Nov 2020
      
  serbnova.com

Welcome to the serbonova

Home|

English
|Ћирилица| Latinica  

Article Detail

Article  

СРПСКИ ИНТЕЛЕКТУЛАЦИ БРАНЕ КОСОВО И МЕТОХИЈУ


Detail :

Published 08/09/20 20:19:32
Косово је Србија увек било и увек ће бити

Почнимо наше скицирање одговора од посттитоистичког времена. Уставно и
реално, неповољан положај српског народа почиње да добија свој израз протеста. Најпре се дигао глас Срба са Косова и Метохије. У јесен 1985. године обелодањена је петиција 2016 грађана Косова Поља, у којој је формулисан захтев највишим државним и политичким форумима СФРЈ и Србије да се заустави прогон Срба и Црногораца са Косова. Неколико месеци касније, јануара 1986. године
212 интелектуалаца и уметника Србије потписује петицију, адресирану на Скупштину СФРЈ и Скупштину СР Србије, у којој се захтева успостављање правног поретка на Косову. Критика националних неравноправности и тенденције исељавање Срба са Косова под притиском, повезује се са идејом правде, законитости и правне државе. Изричито се наглашава намера о поштовању демократских права албанског народа, као и осталих народа који живе на Косову.

Анализа садржаја ове петиције показује: 1) критикује се рђава пракса међунационалних односа на Косову, 2) захтевају се демократске реформе као мост за успостављање правног поретка, 3) Југославија се не доводи у питање, али се упозорава да ће, уколико се оствари етнички чисто Косово, бити угрожени Србија, Југославија имир на Балкану. За нашу даљу анализу треба истаћи чињеницу да су међу потписницима били и они који су неку годину доцније критиковали
форсирање националнихинтереса српског народа – Небојша Попов, Загорка Го-
лубовић, Слободан Селенић. У мају 1987. УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ организује трибину, протестне вечери „О Косову, за Косово”, у знак подршке угроженим Србима и Црногорцима
са Косова. Казивања књижевника и њихових гостију, штампана у Књижевним новинама, концентришу се око критике стања на Косову, и захтевају промене правног положаја Покрајине при чему се оживљава мит Косова у српској свести и култури.
Вербална критика угрожености српског народа на Косову, следеће године, 1988. поприма организационе облике деловања. Уследило је самоорганизовање народа и његових вођа. Основан је Организациони одбор за припрему одлазака Срба и Црногораца с Косова на протестне митинге и зборове изван Покрајине, а убрзо и Удружење за повратак у покрајину исељених Срба и Црногораца – Божур. По целој Србији су организовани митинзи истине и од 9. јуна 1988. до 19. новембра 1988. године. У Београду је одржано 59 митинга као израз незадовољства на-
рода положајем Срба на Косову а са транспарентним политичким циљем да се промени уставно-правни положај Покрајине у СРСрбији. (Небојша Попов је ову појаву именовао као српски популизам 1993. године.) Српски комунисти који су победили у обрачуну 1987. године, помагали су иза сцене догађање народа, са водећом паролом о антибирократској револуцији.
Од тог времена када је испољено национално јединство, почиње да се издваја група интелектуалаца (професора универзитета, чланова НВО и уметника) која најпре критикује борбу за Косово („угрожавањеАлбанаца”) а касније прелази на страну права косовских Албанаца.

Post by Столе Views : 56
Comment : 0
I like it 0
 

Add Comment  
Note! Only he and the comment related to the artile are accepted, other comment are not related to the article will not be accepted. ×
Your Name *
 
Your comment *

Text preview